Prinudna likvidacija Vas može dovesti do toga da lično odgovarate za dugove firme.
Prinudna likvidacija, umesto da vas oslobodi obaveza, može da dovede do toga da lično i neograničeno odgovarate za sve dugove firme i to godinama nakon njenog brisanja iz registra. U nastavku objašnjavamo zašto je prinudna likvidacija rizičan potez, koji su zakonski razlozi, kako izgleda sudska praksa i koja je jedina sigurna alternativa.
1. Gubite zaštitu lične imovine
Jedna od glavnih prednosti društava kapitala, poput društva sa ograničenom odgovornošću (DOO) i akcionarskog društva (AD), jeste to što članovi odgovaraju samo do visine svog uloženog kapitala.
Kod prinudne likvidacije ta zaštita nestaje:
- Kontrolni članovi i akcionari postajuneograničeno solidarno odgovorni za sve obaveze društva svojom celokupnomličnom imovinom (član 548. stav 3. Zakona o privrednim društvima).
- Ostali članovi odgovaraju do visine imovine kojuprime prilikom brisanja društva, čak i ako ta imovina premašuje njihov početniulog.
2. Poreska uprava vas neće zaboraviti
Mnogi veruju da se brisanjem firme brišu i poreski dugovi. Nažalost - ne.
Poreska uprava može dugove firme preneti direktno na članove društva i odgovorna lica, a zatim pokrenuti prinudnu naplatu iz privatne imovine.
Član 20. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji povezuje ovu poresku odgovornost sa odredbom člana 548. Zakona o privrednim društvima, što znači da ako ste kontrolni član, vaša lična imovina može biti ugrožena i zbog poreskih obaveza.
3. Gubite kontrolu nad procesom
Za razliku od dobrovoljne likvidacije, prinudnu likvidaciju ne pokrećete vi, već Agencija za privredne registre (APR) po službenoj dužnosti.
Posledice su:
- Potpuna paraliza poslovanja.
- Zabrana isplate dobiti ili raspodele imovine.
- Javno vidljiva oznaka „u prinudnoj likvidaciji“, koja narušava poslovni ugled.
4. Dugoročne posledice
Čak i nakon što firma prestane da postoji, rizik za vas ne prestaje:
- Poverioci imaju 3 godine od dana brisanja firme da vas tuže kao kontrolnog člana.
- Ako postoji pravnosnažna presuda protiv firme, dug se može potraživati i do 10 godina od presude.
5. Sudska praksa – realni primeri iz Srbije
Sve što je do sada navedeno nije samo teorija, već ga potvrđuje i sudska praksa kroz svoje presude. Sudovi u Srbiji dosledno primenjuju odredbe Zakona o privrednim društvima, pa kontrolni članovi i nakon brisanja firme iz registra snose ličnu i neograničenu odgovornost za obaveze društva.
Neograničena odgovornost kontrolnog člana
U predmetu P.151/22 Privrednog suda u Požarevcu (potvrđeno presudom Pž.7893/22 Privrednog apelacionog suda), jedini član i osnivač DOO (100% udeo) obavezan je da lično i neograničeno plati dugove firme koja je obrisana u postupku prinudne likvidacije. Sud je primenio član 548. stav 3. Zakona o privrednim društvima i utvrdio da kontrolni član odgovara svojom celokupnom imovinom i nakon brisanja društva.
Pasivna legitimacija i rokovi zastarelosti
U predmetu Rev. 20932/22 Vrhovnog suda od 17.4.2024, sud je potvrdio da kontrolni član DOO ostaje pasivno legitimisan za dugove firme do 3 godine od njenog brisanja iz registra, odnosno do 10 godina od pravnosnažnosti presude. U ovom slučaju, poverilac je tužio kontrolnog člana gotovo dve godine nakon brisanja firme i uspešno naplatio dug, jer rokovi iz člana 548. stav 4. Zakona o privrednim društvima i člana 379. Zakona o obligacionim odnosima nisu bili istekli.
Poruka iz sudske prakse: Prinudna likvidacija nije kraj obaveza – ona često znači početak ličnih tužbi i prinudnih naplata iz privatne imovine.
Koja je bezbedna alternativa?
Rešenje je dobrovoljna likvidacija (član 524. i naredni Zakona o privrednim društvima), ali samo kada društvo ima dovoljno imovine da namiri sve poverioce.
U tom slučaju:
- Postupak vodi samo društvo, uz potpunu kontrolu nad svim koracima.
- Poverioci se u potpunosti namiruju pre raspodele eventualnog viška imovine članovima.
- Očuvana je zaštita lične imovine članova.
Ukoliko društvo nema dovoljno imovine da izmiruje sve poverioce, ispravan pravni put nije likvidacija, već pokretanje stečajnog postupka, koji ima drugačija pravila i mehanizme zaštite od lične odgovornosti članova i zakonitog namirenja poverilaca.
Zaključak
Prinudna likvidacija nije „lak izlaz“, već pravni i finansijski rizik koji može da vas košta i imovine i godina sudskih sporova. Sudovi u Srbiji jasno potvrđuju da kontrolni članovi postaju neograničeno odgovorni za dugove firme, i to u dugim rokovima zastarelosti. Ukoliko ste već u postupku prinudne likvidacije, pravovremenim kontaktom sa advokatom moguće je preduzeti korake kojima se posledice mogu ublažiti ili u potpunosti sprečiti.
KST Legal savetuje klijente kako da:
- bezbedno zatvore svoje poslovanje bez rizika po ličnu imovinu,
- izaberu pravi postupak (dobrovoljna likvidacija ili stečaj), i
- izbegnu nepotrebne sudske sporove i prinudne naplate.
